Паја Јовановић

Рођен је у Вршцу, (Војводство Србија и Тамишки Банат тада у склопу Аустрије) 16. јуна 1859. године као син Стевана Јовановића, вршачког фотографа. Мајка Ернестина (рођена Деот - француског порекла) рано је умрла, а отац се убрзо поново оженио, Маријом (рођеном Ди Понти) која је била добра и брижна мајка. Паја је имао још петоро браће и једну сестру. Тако је своје детињство проводио у веселој и срећној многочланој породици.

Априла 1877. године уписује се на Општи сликарски течај бечке Академије,

Редовне студије сликарства завршио је за три године (21. јула 1880.), али је наставио да се образује.

Од 1895., највећим делом, посвећује се изради историјских композиција.Таковски устанак ради по порџбини краља Милана Обреновића.У овом периоду Паја се бавио и црквеним сликарством: израдио је иконостас Саборне цркве у Новом Саду .Бави се сликаљем портрета, Својом кичицом овековечио је владаре, политичаре, аристократе

Историјске композиције

Крунисање Цара Душана

Други српски устанак

Сеоба Срба

Композиције свакодневног живота

Кићење невестеБорба петлова

Портрети

Карађорђе Петровић

Краљ Петар први

Краљ Петер други КарађорђевићЈосип Броз Тито

Сава Шумановић

undefined

Рођен је 22. јануара 1896. у Винковцима,погинуо у логору за време Другог светског рата.

Утицаји кубизма су видљиви у у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију.

Године 1927. Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове.

Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић.

ПЕЈЗАЖИ

АКТ

Милена Павловић-Барили (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк)

Милена Павловић-Барили студира сликарство у Београду (1922-1926) и Минхену (1926-1928), а узор јој постаје сликар Де Кирико (по угледу на њега делови платна остају ненасликани). У Београду излаже 1928. Сликарски симболи су јој између сна и јаве, 1930. напушта Југославију и наредну деценију проводи у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону,те постаје представник надреалистичког романтизма. Августа 1939. одлази за Њујорк, где је живела све до своје изненадне и преране смрти 1945. У САД је поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.

За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Многа платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.

НАДРЕАЛИЗАМ